U prošlosti, koristeći tradicionalne metode geodetske obrade, podaci o visinama prikupljani su ručno, što je bilo veoma skupo i zahtevalo mnogo vremena. Kao rezultat toga, modeli protoka su simulirali protok u jednoj dimenziji kroz ove preseke. Danas, uz pomoć LiDAR-a podaci se mogu prikupljati za celokupno poplavno područje, a protok simulirati na svim delovima. Ova dvodimenzionalna simulacija daje nam mnogo detaljniju sliku gde će voda ići tokom poplave.

Iz podataka LiDAR-a moguće je napraviti mape rizika od poplava. Ove mape daju kritične informacije u prognoziranju poplava: informacije o tome kada i gde će poplavna voda stići. Mape takođe pokazuju koliko duboka voda se očekuje na celoj poplavnoj površini. Simulacija protoka i poplava vrši se u specijalizovanim softverima, ali je od suštinske važnosti posedovati visokokvalitetne podatke o visini i upravo tu LiDAR pokazuje sve prednosti kao vodeća tehnologija u hidrološkim analizama. Veoma važnu ulogu kod hidroloških analiza igra sposobnost LiDAR signala da prodre do površi zemlje čak i u uslovima guste vegetacije u priobalnom području. Snimanje ovakvih površina klasičnim metodama bilo bi veoma teško ili ponekad nemoguće.